ODGOVORI/REŠENJA IZ MONETARNE EKONOMIJE I BANKARSTVA

2. Vrednost novca I promene vrednosti novca

Razlikujemo materijalnu I funkcionalnu vrednost.

Materijalna proističe iz vrednosti materijala od kojeg je novac napravljen, dok funkcionalna proističe iz njegove funkcije kao sredstva razmene.

Funkcionalna vrednsot novca zavisi od njegove kupovne snage koja je određena odnosom robnih I kupovnih fondova. Ovaj odnos izražava se kupovnom snagom novca I cenama robe I usluga. Cena robe I usluga je količina novca koja je potrebna za svaku nabavku određene količine robe I usluga, dok se kupovna snaga novca izražava količinom proizvoda I usluga, koja se može dobiti za određenu količinu novca I po određenim cenama.

Odnos cena I kupovne snage novca je recipročan.

Vrednost novca se stalno menja (povećava ili smanjuje ).  Jedan od oblika porasta vrednosti novca jeste deflacija.

Deflacija dovodi do porasta kupovne snage novca usled poremećaja u robnonovčanim odnosima kada je ponuda veća od tražnje. Takođe dovodi do pada opšteg nivoa cena robe I usluga.

Smanjenje kupovne snage novca naziva se inflacija.  Inflacija je rezultat:

Bržeg porasta kupovnih od robnih fondova, povećanja materijalnih torškova poslovanja…. Posledice inflacije su višestruke: povećanje količine novca u opticaju, povećanje cena, smanjenje kupovne snage novca, povećanje troškova života, neracionalna potrošnja.

 

3. Monetarna ravnoteža i monetarni poremećaji

Devizni kurs izražava odnos vrednosti domaće valute prema vrednosti strane valute, dok devizni ili valutni paritet predstavlja vrednost jedinice domaće valute izražene u zlatu ili američkom dolaru.

Valutom se u međunarodnim plaćanjima naziva svaka vrsta efektivnog novca kao zakonskog sredstva plaćanja u zemlji, osim kovanog zlatnog novca.

Pod devizama se podrazumevaju sva efektivna strana sredstva plaćanja, kao I potraživanja prema inostranstvu , u bilo kojoj valuti I na bilo  koji način rasplagnja potraživanjima (čekovi, menice). Devite delimo na konvertabilne, nekonvertabilne I klirinške.

 

4. Pojam i koncept novčane mase u Jugoslaviji

Novčana masa je pokazatelj likvidnosti nacionalne privrede I indikator uticaja monetarno-kreditne politike na platežno sposobnu tražnju. Ukupna novčana masa, kao indikatro stepena likvidnosti, omogućava realizaciju društvenog proizvoda po tekućim cenama. 

Novčanu masu emituje bankarski sistem. Kao agregat finansijskih sredstava, novčana masa predstavlja potraživanja nebankarskih transaktora  prema bankarskom sektoru.

Novcem se smatra nešto što je sasvim likvidno, tj.što se na zahtev privrednih subjekata može potpuno zameniti u opšteprihvaćeno sredstvo razmene.

Narodna Banka Srbije uzima u obzir sledeće oblike finansijske active:

Gotov novac, depozite po viđenju banaka, štedne depozite banaka, štedne depozite Poštanske štedionice, oročene depozite banaka I oročene depozite Poštanske štedionice.

Prema metodologiji NBS novčanu masu čine :

depozitni novac

Gotov novac

Gotov novac koristi se kao sredstvo plaćanja u sistemu gotovinskog plaćanja između nebankarskih transaktora, dok se depozitni novac upotrebljava u sistemu bezgotovinskih plaćanja.