|
ODGOVORI/REŠENJA IZ OSNOVA EKONOMIJE |
|
27. Trzišna vrednost robe i faktori koji je odredjuju
* Sam naziv trzisna vrednost govori o tome da se ona formira na trzistu, ali na njenu velicinu ne utice trziste vec uslovi proizvodnje , dnosno trzisna vrednost robe je prosecna vrednost robe proizvedene u odredjenoj grani
- Trzisna vrednost se formira u procesu razmene, a formiranje trzisne vrdnosti na nivou drustveno potrebnog radnog vremena je zakonitost i veoma je vazna za uspeh robnog proizvodjaca, deluje sthijski
- Uslovi proizvodnje su odredjujuci factor trzisne vrednosti
* Porast drustveno prosecne produktivnosti dovodi do smanjena trzisne vrednosti robe i obrnuto
- Kada se intenzivnost rada poveca vise nego obim proizvodnje, tada porast drustveno proscne intenzivnosti frada uslovljava porast trzisne vrednosti, i obratno
28. Pojam trzišne cene i mehanizam njenog formiranja
* Novcani izraz trzisne vrdnosti jeste trzisna cena i ona ima poseban znacaj za robnog proizvodjaca jer odredjuje nivo njegove zarade
- I trzisna vrednost i trzisna cena se formiraju u jedinstvenom procesu razmene i trzisna cena je samo novcani izraz trzisne vrednosti - Drustveno prosecna kolicina rada se u tom procesu izrazava preko drustveno priznate kolicine rada, odnosno drustveno priznatog radnog vremena
* Ponuda je kolicina odredjene robe koja se u odredjeno vreme na odredjenom mestu po odredjenim cenama nudi kupcima
* Traznja je odredjena kolicina novca kojo se kupuje odredjena kolicina robe
- Na visinu trzisne cene uticu punuda i traznja i to: 1. kada je ponuda jednaka traznji, trzisna cena je jednaka trzisnoj vrednosti, odnosno drustveno potrebno radno vreme je jednako drustveno priznatom radnom vremenu 2. kada je ponuda veca od traznje, trzisna cena je manja od trzisne vrednosti, odnosno drustveno potrebno radno vreme je manje od drustveno priznatog radnog vremena 3. kada je ponuda manja od traznje, trzisna cena je veca od trzisne vrednosti, odnosno drustveno potrebno radno vreme je vece od drustveno priznatog radnog vremena
|
