Poslovna ekonomija

Pojam, predmet i cilj istraživanja poslovne ekonomije

Poslovna ekonomija predstavlja skup disciplina ekonomske nauke koje izučavaju poslovanje preduzeća u cilju utvrđivanja principa i tehnike, čija primena u privrednoj praksi omogućava efikasno ostvarivanje ciljeva preduzeća. Predmet izučavanja poslovne ekonomije je ekonomija preduzeća.

Elementi preduzeća - radni kolektiv

Elementi preduzeća kao sistem su sledeći: radni kolektiv, sredstva za proizvodnju, organizacija i rezultati poslovanja.

Elementi preduzeća - sredstva proizvodnje

Sredstva za proizvodnju čine dve komponente: sredstva za rad i predmeti rada. Sredstva za rad su stvari koje radnik koristi kao oruđa pomoću kojih prenosi delovanje svog rada na predmete rada.

Elementi preduzeća - rezutati proizvodnje

Rezultat poslovanja preduzeća predstavljaju uslov podmirivanja materijalnih potreba, koje se zadovoljavaju proizvodnom, razvojnom i opštom društvenom potrošnjom. Rezultat poslovanja preduzeća mogu se izraziti u vidu: fizičkog proizvoda, poluproizvoda i gotovog proizvoda.

Vrste preduzeća prema delatnosti

Preduzeća se dele na: proizvodna, trgovinska i finansijska. Proizvodna preduzeća su takvi subjekti procesa privređivanja u kome dominira tehnološka faza procesa poslovanja. Trgovinska preduzeća obavljaju posredovanje u robno-novčanoj razmeni između proizvođača i potrošača. Finansijska preduzeča odnosno banke, osiguravajuca društva, berze i slično predstavljaju specijalizovane privredne subjekte za obavljanje novčanog prometa.

Vrste preduzeća prema vlasništvu, strukturi elemenata proizvodnje

Prema vlasništvu postoje 3 vrste preduzeća i to:

• -privatna;
• -državna;
• -mešovita.

Organizacioni oblici preduzeća - društva lica

Društvena lica su: ortačko društvo i komanditno društvo. Ortačko društvo je oblik poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili nekoliko lica. Komanditno društvo ima dve vrste članova s nejednakim pravima i obavezama- komplementare i komanditore.

Organizacioni oblici preduzeća - društva kapitala

Društva kapitala su: društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. U društvo sa ograničenom odgovornošću članovi društva nisu odgovorni za obaveze preduzeća. Akcionarko društvo predstavlja oblik preduzeća koje kapital neophodan za poslovanje i razvoj pribavlja iz davanja akcija.

Pojam i podela sredstva preduzeća

Sredstva preduzeća predstavljaju one ekonomske vrednosti kojima ono raspolaže radi ostvarivanja svojih ciljeva i zadataka. Sredstva se dele na osnovna sredstva i obrtna sredstva.

Osnovna sredstva (pojam i karakteristike, kapacitet osnovnih sredstava)

Osnovna sredstva predstavljaju osnovu za rad svakog preduzeća. Karakteristike osnovnih sredstava su :

• -vreme upotrebe;
• -postepenost trošenja;
• -postojanost fizičkog obima i upotrebne vrednosti za sve vreme korišćenja .

Vrednost osnovnih sredstava i amortizacija osnovnih sredstava

Amortizacija osnovnih sredstava je postepeno trošenje ovih sredstava. Sredstvima za rad (mašine...), kao obilicima obrtnih sredstava, moguće je direktno delovati na predmete rada ili obezbediti uslove za rad (zgrade...).

Obrtna sredstva

U obrtna sredstva spadaju sledeći oblici rada: sirovine; materijal; nedovršena proizvodnja; poluproizvodi i dr... Obuhvataju i gotove proizvode, novčana sredstava i određena prava. Stvari predstavljaju predmete rada, gotove proizvode. Predmeti rada odnosno materijal može da bude osnovni, pomocni i režiski. Proizvodi su: sredstva kod kojih je završen proces izrade. Prava mogu biti u vidu avansa tj. izvršena uplata za proizvod koji još nije dobijen. Novčana sredstva su novčana sredstva u blagajni ili na žiro racunu ili hartije od vrednosti. Koeficijent obrta obrtnih sredstava pokazuje koliko puta su se sredstva obrnula u toku jedne godine.

Osnivanje i prestanak rada preduzeća

Osnivanje preduzeća podrazumeva ispunjenje niza suštinskih pretpostavki, kao što su ekonomska zainteresovanost osnivača, njihova spremnost da ulože određena sredstva u preduzeće, da učestvuju u radu i da snose rizik neuspeha preduzeća i drugo. Postoje dva sistema osnivanja preduzeća: sistem slobodnog osnivanja i predhodnog odobrenja. Do prestanka rada preduzeđa može doći prinudno - po odluci nadležnog državnog organa ili dobrovoljno - voljom osnovača preduzeđa. Opšti razlozi pretanka rada preduzeđa su: stečaj - kada preduzeće ne može da pokrije prihodima troškove poslovanja, odluka osnivača, ostvarenje cilja, istek vremena, prestanak uslova, neobavljanje delatnosti, trasformacija u drugi oblik, zabrana rada, poništenje upisa u sudski registar.

Pojam i utrošak troškova

Troškovi elemenata proizvodnje se ispoljavaju kao: trošenje radne snage, trošenje materijala i trošenje sredstva za rad. Trošenjem elemenata proizvodnje u naturalnom vidu nastaju utrošci. Utrošci su količine elemenata prizvodnje koji se troše u procesu reprodukcije. Razlikuju se po mestima na kojima nastaju, mogućnostima merenja, jedinicama mera kojima se iskazuju veze s nosiocima i drugim karakteristikama.

Utrošak materijala

Utrošci materijala su količine upotrebne vrednosti materijala utrošene u proizvodnji. Osnovna karakteristika trošenja materijala u procesu proizvodnje jeste postepeno unošenje materijala u proces proizvodnje i njegova jednokratna upotreba u tom procesu. Dele se na standardne i stvarne utroske. Standarni utrošci materijala nastaju pod delovanjem tehničkih faktora - kolicina materijala se mora utrošiti po proizvodnji određenog proizvoda, tako se minimizira kolicina materila potrebana za izradu jednog prizvoda. Stvarni utrošci materijala predstavljaju količine materijala koje su stvarno utrošene u procesu proizvodnja. Nastaju pod uticajem tehničkih i organizacionih faktora. Obilici su: škart (posledica je uzrok u toku neposrednog trošenja materijala), kalo(predstavlja gubljenje određenih karakteristika masa upotrebne vrednosti), rastur (predstavlja prekomereno neracionalno trosenje materijala, nepostojanje nomenklature, normativa, dokumentacije i sl.).

Podela troškova (u zavinosti od promene obima proizvodnje)

U zavisnosti od promena obima proizvodnje, troškovi se dele na:

• -fiksne,
• -varijabilne.

Fiksni troškovi se u svojoj masi ne menjaju sa promenama obima proizvodnje. Visina ukupnih fiksnih troškova je ista nezavisno od toga da li preduzeće koristi i u kojoj meri koristi svoje kapacitete. Sa povećanjem obima proizvodnje isti iznos fiksnih troškova se raspoređuje na sve veći broj jedinica proizvodnje. Sa povećanjem stepena iskorišćenja kapaciteta fiksni troškovi (prosečni fiksni troškovi) se po jedinici proizvoda smanjuju. Prosečni fiksni troškovi predstavljaju ukupne fiksne troškove podeljene sa količinom proizvoda. U fiksne troškove ubrajaju se: troškovi sredstava za rad kada se amortizacija obračunava po vremenskom metodu, troškovi rada i materijala u pripremnoj fazi rada, troškovi rada administrativnih i rukovodećih službi u preduzeću.

Za razliku od fiksnih, varijabilni troškovi se menjaju u skladu sa promenom obima proizvodnje. Ukupni varijabilni troškovi povećavaju se sa povećanjem obima proizvodnje i obratno. Pri tome, promena ukupnih varijabilnih troškova nije proporcionalna promeni obima proizvodnje.Varijabilni troškovi se mogu podeliti na: komponentu proporcionalnih troškova i komponentu relativno fiksnih troškova. Za razliku od fiksnih i varijabilnih troškova kod mešovitih troškova ukupni iznosi menjaju se sa obimom proizvodnje: stepenasto u okviru relativno uskih zona zaposlenosti, pravolinijski, ali ne u direktnoj proporciji sa obimom aktivnosti, krivolinijski po opadajućoj stopi rasta u odnosu na rast obima aktivnosti, krivolinijski po rastućoj stopi rasta u odnosu na rast stepena iskorišćenosti kapaciteta (obima aktivnosti).

Ukupni troškovi su ukupni iznosi troškova i predstavljaju proizvod utrošaka i cena utrošenih elemenata. Prosečni troškovi predstavljaju vrednost koja proizilazi iz odnosa ukupnih troškova i obima aktivnosti za određeni vremenski period i važe za čitav obim aktivnosti. Marginalni troškovi se izjednačavaju sa promenom ukupnih troškova uslovljenom povećanjem ili smanjenjem obima aktivnosti. To su troškovi koji bi na određenom obimu aktivnosti dodatno nastali ili nestali dodavanjem ili oduzimanjem jedne jedinice aktivnosti odnosno oni se uvek računaju samo za određeni obim aktivnosti. Po pravilu su jednaki sa prosečnim varijabilnim troškovima.

Pojam i podela kalkulacije (diviziona kalkulacija)

Ova kalkulacija se primenjuje u masovnoj proizvodnji i kod homogenih proizvoda. Takva je situacija u proizvodnji električne energije, vode, pare. Postupak se sastoji u tome da se ukupni troškovi u toj proizvodnji podele sa obimom proizvodnje.

Kalkulacije vezanih proizvoda i pomoću dodataka (dodatna)

Kada se kod proizvodnje neke robe pojavljuju i sporedni proizvodi onda se kalkulacija vrši tako što se od ukupnih troškova oduzima tržišna vrednost sporednog proizvoda. Očigledno je da je ukupni trošak glavnog proizvoda umanjen za vrednost sporednog. To se javlja u rafinaciji nafte, gde je osnovni proizvod dizel gorivo i benzin a sporedni motorna ulja, parafin ili asvalt i dr.

Pojam, značaj i organizacija nabavke

Pod nabavkom se podrazumeva snadbevanje preduzeća materijalnim resursima neophodnim za obavljanje njegove delatnosti. Osnovni cilj nabavke je da obezbedi kontinuitet proizvodnje uz minimalne troškove nabavke i zaliha. Za ostvarenje svoje uloge nabavna funkcija obavlja čitav niz poslova: istraživanje nabavnog tržišta, planiranje nabavke, utvrđivanje količina nabavke prema planu nabavke i politici zaliha, izbor i zaključivanje ugovora sa dobavljačima, poslovi oko primanja i isporuke, evidencija nabavke, kalkulacija nabavnih cena i drugi obračuni, saradnje sa ostalim funkcijama u preduzeću i analiza nabavnog poslovanja. Na organizaciju nabavne službe u preduzeću deluju brojni faktori među kojima izdvajamo: delatnost preduzeća, strukturu asortimana, veličinu preduzeća, mikrolokaciju preduzeća i sl.

Planiranje nabavke

Planom nabavki daje se odgovor na pitanje šta, koliko i kada nabaviti. U proizvodnim preduzećima pri planiranju nabavke polazi se od plana proizvodnje. Redosled rada je sledeći: izračunavanje potreba u materijalu, postavljanje plana materijala, razrada plana nabavke.

Kalkulacije nabavne cene

Kalkulacija predstavlja postupak izračunavanja troškova nabavke. U trgovini se kalkulacijom utvrđuju nabavna i prodajna cena robe. Zadatak kalkulacije nije samo utvrđivanje ovih cena već i kontrola visine troškova i rentabilnosti poslovanja. Elementi kalkulacije nabavne cene su: fakturna cena i zavisni troskovi nabavke.

Transportno osiguranje

Transportno osiguranje zasniva se na osiguranju robe prilikom transporta od dobavljača do kupca. Osiguranje robe znači osigurati robu u slučaju: kvara, loma, kaliranja, cepanja ili naprsnuća prilikom transporta.

Analiza transportne funkcije

Transport je važna poslovna funkcija koja na nekoliko načina utiče na ekonomiju preduzeća. Bez obzira na to o kom vidu transporta je reč, on uzrokuje određene transportne troškove koji u strukturi cene proizvoda mogu biti veoma visoki. Osim toga, od brzine i efikasnosti transporta često zavisi kontinuitet proizvodnje u proizvodnom preduzeću. Naime, loše organizovana transportna funkcija zbog neblagovremenog prevoza sirovina i materijala može biti uzrok zastoja u proizvodnji, koji ozbiljno ugrožava finansijske rezultate preduzeća.

Pojam, planiranje I načela proizvodnje (homogenosti, integralnosti, elastičnosti i verifikovanja)

Da bi čovek mogao obavljati vlastitu reprodukciju i reprodukciju drugih, neophodno je da stalno zadovoljava svoje potrebe, a da bi zadovoljio svoje potrebe neophodno je da stalno proizvodi, odnosno da stvara dobra kojima će zadovoljavati svoje potrebe. Definiciju pojma potreba dao je Fon Harman u kojoj se kaže: "Da je potreba osećaj nedostatka i težnja da se taj nedostatak otkloni". Ova definicija je nastala pre 100 godina i nju su objasnili psiholozi. Društveni pristup i sagledavanja problema potreba objasnio je L. Gomaj. U ovom pristupu kaže se da je "potreba zahtev za održavanjem i razvitkom čoveka u prirodnoj i društvenoj sredini".
Planiranje je nezaobilazni element u svim fazama dizajniranja promena, kao i upravljanja promenama koje imaju strategijski karakter. Planiranje zapravo predstavlja fazu procesa upravljanja kojom se donose planske odluke o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima. Zahtev serije standarda ISO 9000:2000 jeste uključivanje planiranja u proces realizacije i stalno poboljšanje. U tom slučaju planiranje se posmatra kao proces. Strategija podrazumeva upravljačku odluku koja sadrži ciljeve, politike i načine ostvarivanja u praksi, odnosno, predstavlja plansku odluku koja je osnova za ostvarivanje ciljeva. Pomenuta planska odluka usmerava razvoj i rast preduzeća i ukazuje na faktore poslovanja i načine ostvarivanja ciljeva.

Zadaci upravljanja marketingom

Ključni zadatak marketinga je da usmeri poslovanje preduzeća u pravcu tržišnih zahteva. Marketing je zaduzen za preventivno sratečko usmeravanje. Menadžeri marketinga organizuju i sprovode tržišna istraživanja i daju osnovne inpute za strateško planiranje u preduzeću.

Upravljanje marketinškim instrmentima

Instrumenti marketinga predstavljaju osnovu upravljanja marketingom. Postoje četiri osnovna instrumenta marketing miksa: proizvod, cena, kanali prodaje i promocija.

Dugoročni dugovi

Obveznica jeste oblik dugorocnog duga koji se najčešće koristi. Obveznica je sertifikat kojim se obećava da će njen emitent (izdavalac) izvršiti određene isplate držaocu obveznica prema dogovorenom rasporedu. Obveznice se mogu izdavati privatno, sto znaci da se mogu prodavati neposredno nekoj finansijskoj organizaciji, kao što su osiguravajuća društva, banke i sl. ili široj publici, što se čini posredno preko specijalizovanih posrednika. Otkupljivanje obveznica od njihovih drzalaca naziva se povlačenje ili amortizacija obveznica.