ODGOVORI/REŠENJA IZ STATISTIKE |
56. PRODUKTIVNOST RADA PRODUKTIVNOST RADA predstavlja karakteristiku rada da u jedinci radnog vremena proizvede neku količinu upotrbnih vrednosti,odnosno roba. Produktivnost se naziva i proizvodnost. To nam govori otome koliko jedinica proizvoda mogu radici da proizvedu u jedinci vremena(na primer za jedan sat). Sličan pokazatelj je intenzivnost rada, s tim daintenzivnost zahteva veće naprezanje radnika (radnik u jedinici vremenaulaže više rada). Pove ćana produktivnost podrazumeva da se sa istimutroškom rada poveća proizvodnja. Produktivnost direktno utiče na standard stanovništva . Taj uticaj seogleda u tome što kod visoke produktivnosti postoji obimna proizvodnja uzraspoloživi utrošak rada , što omogućava veću potrošnju stanovništva, odnosno viši standard.Pored toga preduzece može da očekujei veći profit ako povećava produktivnost, obzirom da sa istom količinom
Nominalna plata je ukupna suma novca koju radnik primi kao cenu, za svoju radnu snagu koju angažuje u preduzeću. Realna plata je ukupna količina proizvoda i usluga koju radnik može da kupi za primljeni iznos novca, za ostvarenu nominalnu platu. Veličina realne plate zavisi od nominalne plate, i cena roba i usluga koje radnik normalno troši. Porast nominalnih plata javlja se kao uzrok porasta cena roba i usluga. Jedan od osnovnih zakona svake proizvodnje je da se realne plate ne mogu povećavati više nego što iznosi porast društvene produktivnosti rada. To znači da ukoliko se nominalna vrednost plate ne menja, a cene rastu, realna vrednost plate opada, tj. za primljenu sumu novca može se kupiti sve manje proizvoda ili usluga na tržištu. Lična potrošnja zaposlenog zavisim od visine njegove realne plate i od njegovih ličnih potreba za određenim proizvodima i uslugama. U zavisnosti od toga, radnik može da troši sve što zaradi, da troši manje i da pri tome štedi, ili da se zadužuje kod banaka i tako u datom momentu troši više nego što zarađuje
Минималне зараде по радном часу
Минимална зарада се исплаћује према вредности радног часа у нето износу који је утврђен за месец у којем се врши исплата , независно од тога за који месец се исплаћује (члан 111. став 2. Закона о раду). Бруто минимална зарада се утврђује увећањем нето износа за порез на доходак грађана и за доприносе за социјално осигурање које из зараде плаћа запослени.
Исплата минималне зараде према оствареним часовима рада
Aко запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада, припада му минимална зарада само за остварене часове рада (члан 111. став 1. Закона о раду)
Исплата минималне зараде према оствареном радном учинку
Запосленом који у току месеца, цео месец проведен на раду, а својом кривицом није остварио стандардни учинак, минимална зарадa може да се утврди и исплати у нижем износу од износа који је утврђен у складу са законом за одређени месец (члан 111. став 1. Закона о раду). У том случају износ минималне зараде који се исплаћује утврђује се према оствареном радном учину у односу на предвиђени стандардни учинак за послове на којима запослени ради. Послодавац има законску обавезу да, поред минималне зараде, запосленом обрачуна и исплати и топли оброк и регрес за годишњи одмор (ако је утврђено да се регрес исплаћује месечно), у висини утврђеној општим актом, као и "минули рад" најмање 0,4% за сваку годину рада проведеног у радном односу. Запослени коме се исплаћује минимална зарада у случају када ради прековремено, на дан празника који је по закону нерадан дан, ноћу или у сменама, има право, у складу са чланом 108. Закона о раду, на увећану (минималну) зараду, у висини утврђеној законом, општим актом или уговором о раду-Акo je минимална зарада која се исплаћује мања од најниже основице за плаћање доприноса која се примењује на дан исплате минималне зараде, доприноси се обрачунавају и плаћају на ту најнижу основицу.
|